Engleski valcer, poznatiji kao sporiji valcer, broji se u 3/4 taktu i predstavlja jedan od prvih plesova koji se uči, njegovim učenjem polaznik dobija na eleganciji i dobrom držanju u igri. Takođe je prvi ples koji se igra na takmičenjima. Zahvaljujući svojoj otmenosti često je ples na otvaranju raznih manifestacija.
Svoju popularnost je stekao 1922. godine na Prvom svetskom prvenstvu u Engleskoj. Godinu dana pre toga je odlučeno da osnovni korak ima formu “korak – korak – zatvorena pozicija”, da bi 1927. godine korak bio promenjen u današnji “ korak – korak u stranu – zatvorena pozicija”.
Stav u kome se danas igra takođe je tada definisan. Pre toga su parovi igrali u otvorenom stavu, jedno pored drugoga.
Od nastanka ovaj ples se stalno razvija, povaćava se broj varijacija i figura. Engleski valcer karakterise kombinacija „pravolinijskog kretanja” sa zadržanim starim „okruglim okretima” sa ekstremnim podizanjem na prste.
Muzika za engleski valcer je mekana, harmonična, u sebi sadrži lirsku notu a prvi udarac u taktu je uvek naglašen. U svojoj gracioznosti engleski vacer krije bol nastao usled pogrešno odabranih ljubavi, ili ljubavi koje su prošle, nestale… Takođe njegov karakter odražava frazu “biti uvek zaljubljen”. Od parova, takmičara se trazi da izrazom lica, ritmom, figurama ispričaju jednu od ovih priča.
Zbog svega ovoga engleski valcer zovu i kraljem plesova. Još se kaže da se stil kojim se igra danas engleski valcer zove i internacionalni stil plesa. To znači da su koraci jedinstveni i isto se igraju u celom svetu. Za standardizaciju ovih koraka zaslužni su Englezi.