Ples vas čini pametnijim

Vekovima su plesni priručnici i drugi zapisi hvalili zdravstvene prednosti plesa, obično kao fizičke vežbe. Nedavno smo videli istraživanja o daljim zdravstvenim prednostima plesa, poput smanjenja stresa i povećanog nivoa serotonina, sa njegovim osećajem blagostanja.

Nedavno smo čuli za još jednu prednost: Česti ples nas očigledno čini pametnijim.

Veliko istraživanje dodalo je sve veće dokaze da stimulacija nečijeg uma plesom može sprečiti Alchajmerovu bolest i drugu demenciju, baš kao što fizičke vežbe mogu održati telo u formi. Ples takođe povećava kognitivnu oštrinu u svim uzrastima.

Možda ste čuli za izveštaj časopisa Nev England Journal of Medicine o efektima rekreativnih aktivnosti na mentalnu oštrinu tokom starenja. Evo ga ukratko.

21-godišnju studiju o starijim građanima, 75 i više godina, vodio je Medicinski fakultet Albert Einstein u Njujorku, finansirao Nacionalni institut za starenje, a objavljen je u Nev England Journal of Medicine. Njihov metod za objektivno merenje mentalne oštrine u starenju bio je praćenje stope demencije, uključujući Alchajmerovu bolest.

Studija je htela da vidi da li neke fizičke ili kognitivne rekreativne aktivnosti utiču na mentalnu oštrinu. Otkrili su da su neke aktivnosti imale značajan blagotvoran efekat. Druge aktivnosti nisu imale ništa.

Proučavali su kognitivne aktivnosti poput čitanja knjiga, pisanja iz zadovoljstva, rešavanja ukrštenica, igranja karata i sviranja muzičkih instrumenata. Proučavali su fizičke aktivnosti poput igranja tenisa ili golfa, plivanja, vožnje bicikla, plesa, hodanja radi vežbanja i obavljanja kućnih poslova.

Jedno od iznenađenja studije bilo je to što se činilo da gotovo nijedna fizička aktivnost ne nudi nikakvu zaštitu od demencije. Naravno da mogu biti kardiovaskularne koristi, ali fokus ove studije bio je um.

Postojao je jedan važan izuzetak: jedina fizička aktivnost koja je nudila zaštitu od demencije bilo je često plesanje.

Čitanje – 35% smanjuje rizik od demencije

Biciklizam i plivanje – 0%

Rešavanje ukrštenica najmanje četiri dana nedeljno – 47%

Igranje golfa – 0%

Često pleše – 76%. To je bilo najveće smanjenje rizika od bilo koje proučavane aktivnosti, kognitivne ili fizičke.

Neuroplastičnost

Šta bi moglo izazvati ove značajne kognitivne koristi?

U ovoj studiji, neurolog dr Robert Katzman je predložio da su ove osobe otpornije na efekte demencije kao rezultat veće kognitivne rezerve i povećane složenosti neuronskih sinapsi. Kao i obrazovanje, učešće u mentalno angažovanim aktivnostima smanjuje rizik od demencije poboljšavajući ove neuronske kvalitete.

Kako psihijatar sa Harvardske medicinske škole, dr Joseph Coile objašnjava u pratećem komentaru: “Moždani korteks i hipokampus, koji su kritični za ove aktivnosti, izuzetno su plastični i prepravljaju se na osnovu njihove upotrebe.”

Naš mozak, prema potrebi, stalno prepravlja svoje neuronske puteve. Ako ne mora, onda neće.

Starenje i pamćenje

Kada moždane ćelije umru i sinapse oslabe sa starenjem, naše imenice idu prve, poput imena ljudi, jer postoji samo jedan neuronski put koji se povezuje sa tim uskladištenim informacijama. Ako pojedinačna neuronska veza s tim imenom nestane, gubimo joj pristup. Kako ljudi stare, neki od njih uče da paralelno procesiraju, da smisle sinonime kako bi zaobišli ove prepreke.

Ključ ovde je naglasak doktora Katzmana na složenosti naših neuronskih sinapsi. Više je bolje. Učinite sve što možete da stvorite nove neuronske puteve. Suprotno od ovoga je ići istim starim istrošenim putem iznova i iznova, sa uobičajenim obrascima razmišljanja i življenja.

Dok sam proučavao kreativni proces kao student na Stanfordu, naišao sam na savršenu analogiju sa ovim:

Što više stepenica ima preko potoka, lakše je preći u svom stilu.

Fokus tog aforizma bilo je kreativno razmišljanje, kako bi se pronašlo što više alternativnih puteva do kreativnog rešenja. Ali kako starimo, paralelna obrada postaje sve kritičnija. Sada više nije pitanje stila, to je pitanje preživljavanja – uopšte preći preko potoka. Nasumično umiruće moždane ćelije su poput stepenica koje se uklanjaju jedna po jedna. Oni koji su imali samo jedan dobro istrošen put od kamenja potpuno su blokirani kada se neki uklone. Ali onima koji su proveli živote svaki put pokušavajući različite mentalne puteve, stvarajući bezbroj mogućih puteva, ostalo im je još nekoliko puteva.

Kao što studija pokazuje, moramo održavati što je moguće više tih puteva aktivnim, istovremeno generišući nove puteve, kako bismo održali složenost naših neuronskih veza.

Drugim rečima: Inteligencija – upotrebite je ili izgubite.

Inteligencija

Šta tačno podrazumevamo pod “inteligencijom”?

Verovatno ćete se složiti da inteligencija nije samo numeričko merenje, kojoj je dodeljen broj od 100 plus ili minus. Ali šta je to?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje, vraćamo se na najelementarnija moguća pitanja. Zašto životinje imaju mozak? Da prežive? Ne, biljke nemaju mozak i preživljavaju. Da žive duže? Ne, mnogo drveća nas nadživljava.

Kao što pedagog neuroznanosti Robert Silvester primjećuje, mobilnost je ključna za sve što je kognitivno, bilo da se radi o fizičkom kretanju ili mentalnom kretanju informacija. Biljke moraju izdržati sve što dođe, uključujući i grabljivice koje ih jedu. Životinje, s druge strane, mogu putovati da traže hranu, sklonište, prijatelje i da se maknu od nepovoljnih uslova. Pošto možemo da se krećemo, potreban nam je kognitivni sistem koji može da razume senzorne podatke i inteligentno pravi izbore.

Semantika će se razlikovati za svakog od nas, ali prema mnogima, ako je odnos stimulusa i odgovora situacije automatski, ne smatramo da odgovor zahteva našu inteligenciju. Ne koristimo reč “inteligentan” da opišemo zrna banane, iako ima osnovni mozak. Ali kada mozak proceni nekoliko održivih odgovora i izabere jedan (pravi izbor, a ne samo praćenje navika), kognitivni proces se smatra inteligentnim.

Kao što je rekao Jean Piaget, inteligencija je ono što koristimo kada već ne znamo šta da radimo.

Zašto ples?

Odmah postavljamo dva pitanja:

Zašto je ples bolji od drugih aktivnosti za poboljšanje mentalnih sposobnosti?

Da li to znači sve vrste plesa ili je jedna vrsta plesa bolja od druge?

Tu ova studija nije uspela. Ne odgovara na ova pitanja kao samostalna studija. Srećom, to nije samostalna studija. To je jedno od mnogih istraživanja, decenijama, koje su pokazale da povećavamo svoje mentalne sposobnosti vežbanjem kognitivnih procesa. Inteligencija: Iskoristite ili izgubite. I druge studije popunjavaju praznine u ovoj. Gledajući sve ove studije zajedno, razumemo širu sliku.

Suština inteligencije je donošenje odluka. Najbolji savet, kada je u pitanju poboljšanje vaše mentalne oštrine, je da se uključite u aktivnosti koje zahtevaju brzo donošenje odluka u deliću sekunde, za razliku od pamćenja (ponavljanje istih istrošenih staza), ili samo radite na svom fizički stil.

Jedan od načina da to učinite je da naučite nešto novo. Ne samo ples, već bilo šta novo. Ne brinite o verovatnoći da ga nikada nećete koristiti u budućnosti. Idite na čas da izazovete svoj um. To će stimulisati povezanost vašeg mozga stvaranjem potrebe za novim putevima. Teški časovi su bolji za vas, jer će stvoriti veću potrebu za novim neuronskim putevima.

Zatim idite na čas plesa, koji može biti još efikasniji. Ples integriše nekoliko moždanih funkcija odjednom – kinestetičku, racionalnu, muzičku i emocionalnu – što dodatno povećava vašu neuronsku povezanost.

Kakav ples?

Da li sve vrste plesa dovode do povećane mentalne oštrine? Ne, neće svi oblici plesa proizvesti istu korist, posebno ako rade samo na stilu ili samo ponavljaju iste zapamćene staze. Donošenje što više odluka u deliću sekunde je ključ za održavanje naših kognitivnih sposobnosti. Zapamtite: inteligencija je ono što koristimo kada već ne znamo šta da radimo.

Želeli bismo da je pre trideset godina Medicinski fakultet Albert Ajnštajn razmišljao o uporednom poređenju različitih vrsta plesa kako bi otkrio šta je bolje. Ali to možemo shvatiti ako pogledamo koga su studirali: stariji građani 75 i stariji, počev od 1980. Oni koji su plesali u toj određenoj populaciji bili su bivši plesači Roaring Tventies (1980. godine), a zatim bivši plesači Sving Era (stariji učesnici devedesetih godina prošlog veka), pa su plesom većina njih nastavili u penziji ono što su počeli kao mladi: društveni ples slobodnim stilom – osnovni fokstrot, valcer, sving, a možda i neka rumba i ča ča.

Gledao sam starije građane kako plešu ceo život, od roditelja (koji su se upoznali na plesu Tommija Dorseia), do penzionerskih zajednica, do plesne dvorane Roseland u Nev Iorku. Skoro nikada ne vidim zapamćene sekvence ili obrasce na plesnom podijumu. Uglavnom vidim lagodne, prilično jednostavne društvene plesove – slobodni stil vode i prate. Ali društveni ples slobodnim stilom nije tako jednostavan! Zahteva mnogo donošenja odluka u deliću sekunde, i u glavnim i u pratećim ulogama. Ovde pročitajte više o razlikama između tri različite vrste balskog plesa da biste bolje razumeli ulogu odlučivanja u društvenom ili balskom plesu.

Na ovom mestu želim da razjasnim da ne demonizujem zapamćeni sekvencijalni ples ili balsko igranje zasnovano na stilovima. Iako nemaju veliki uticaj na kognitivne rezerve, postoje prednosti smanjenja stresa bilo koje vrste plesa, kardiovaskularne prednosti fizičkog vežbanja, pa čak i daljnje prednosti osećaja povezanosti sa zajednicom plesača. Tako da je svaki ples dobar.

Ali što se tiče očuvanja (i poboljšanja) naše mentalne oštrine, onda su neki oblici znatno bolji od drugih. Iako svaki ples zahteva određenu inteligenciju, ova studija vas ohrabruje da koristite svoju potpunu inteligenciju dok plešete, i u glavnim i u pratećim ulogama. Što više odlučivanja možemo uneti u svoj ples, to bolje.

Ko ima više koristi, ko prati ili vodi?

U društvenom plesu uloga Follov prati automatski dobija korist, donoseći stotine odluka u deliću sekunde o tome šta dalje, ponekad nesvesno. Kao što sam spomenuo na ovoj stranici, ova uloga “ne sledi”; oni tumače signale koje im partneri daju, a za to je potrebna inteligencija i odlučivanje, koje je aktivno, a ne pasivno.

Ova korist se uveliko povećava plesom sa različitim partnerima, ne uvek sa istom osobom. Sa različitim plesnim partnerima morate se mnogo više prilagoditi i biti svesni više varijabli. Ovo je odlično za to da duže ostanete pametniji.

Ali, potencijalni klijenti, možete se uskladiti i sa ovim stepenom odlučivanja, ako to odlučite.

Evo kako:

1) Zaista obratite pažnju na svoje partnere i na ono što im najbolje odgovara. Uočite šta im je ugodno, gde već idu, koji su signali uspešni, a koji nisu, i stalno prilagođavajte svoj ples ovim zapažanjima. To je brzo donošenje odluka u deliću sekunde.

2) Nemojte svaki put voditi iste stare obrasce na isti način. Izazovite sebe da isprobavate nove stvari svaki put kada plešete. Češće donosite više odluka. Inteligencija: iskoristite je ili izgubite.

Velika sporedna korist je to što će se vaši partneri zabavljati plešući sa vama kada budete pažljivi prema njihovom plesu i stalno se prilagođavajući njihovoj udobnosti i kontinuitetu kretanja. Kao rezultat toga, i vi ćete se više zabaviti.

Puno angažovanje

Oni koji u potpunosti koriste svoju inteligenciju u plesu na svim nivoima vole način na koji se oseća. Spontano vođenje i praćenje uključuju ulazak u stanje protoka. I vodeći i sledeći imaju koristi od visoko aktivne pažnje prema mogućnostima.

To je najsažetija definicija koju znam za inteligentni ples: visoko aktivna pažnja prema mogućnostima. I mislim da je divno što i glavna i sledeća uloga dele ovaj isti ideal.

Najbolji voditelji cene mnoge opcije koje sledbenici moraju razmotriti svake sekunde, i poštuju i cene doprinos sledbenika u saradnji partnerskog plesa. Follov je fino prilagođen ovde-i-sada u opuštenom odzivu, a isto je i Lead.

Jednom kada se ova izuzetno aktivna pažnja prema mogućnostima, fleksibilnost i oprezan mir usavrše u umetnosti plesnog partnerstva, plesači smatraju da je to još korisnije u njihovim drugim odnosima i u svakodnevnom životu.

Često plešite

Studija je dala još jedan važan predlog: činite to često. Stariji koji su četiri dana nedeljno rešavali ukrštenice imali su merljivo manji rizik od demencije od onih koji su slagali zagonetke jednom nedeljno. Ako ne možete ići na časove ili izlaziti na ples četiri puta nedeljno, onda plešite koliko god možete. Više je bolje.

I učinite to sada, što pre to bolje. Od ključne je važnosti da sada počnete sa izgradnjom svoje kognitivne rezerve. Jednog dana će vam trebati što više kamenih stepenica preko potoka. Ne čekajte – počnite da ih gradite sada.